deca mržnje

M. Bećkoviću

u vašim lukavim očima
sve se uveličava
vaša mudrost
naročito

razumem ja to

pobedili ste

dvosmislenost je postala
jezik ljubavi

slepilo je
dalekovidost

čestitam uostalom i
molim vas
primite ovu ledenicu
sa istom hladnoćom
kojom vam je dajem

na volim vas
i vašu veličinu
ne priznajem za svoju

nikada me nije zanimalo
vaše tečno glagoljanje
niti ćeranje

znate onako
depresivno-optimističko
ili
samoubilački kukavno
sa gorčinom na kraju

dezert
za instant-slodokusce

a oni su
gospodine
vaša najstrašnija pesma

deca mržnje
zloslutnih osmeha